Prema rivajetu od ‘Abdullaha ibn ‘Abbasa, r.a., rekao je kako je Muhammed, a.s., ovako učio dovu za iftar:
“Allâhumme leke sumnâ ve ‘alâ rizkike aftarnâ fetekabbel minnâ inneke Ente ‘s-Semî'u l-Alîm.”
Značenje:
“Allahu, postili smo za Tvoje zadovoljstvo, iftarili se čime si nas Ti opskrbio, pa primi to od nas! Ti si, doista, Onaj koji sve čuje i sve zna.” (Prenosi Ibn Sunni.)
Prijatelju! Kad se iftari u društvu, u porodičnom okruženju, u dovi se koristi forma “mi” (postili smo, iftarimo se), a kad se iftarimo sami, onda izražava u 1. licu jednine.
Allahov Poslanik, a.s., u hadis-i šerifu je rekao: “Dova postača spada u dove koje se primaju. Ako postač prouči dovu u trenutku iftara, njegova dova se ne odbija, primljena je.”
Naš Poslanik, a.s., i ashabi su učili različite dove za iftar.
Prema rivajetu od Ibn Melike, r.a., rekoa je da je čuo Abdullaha bin ‘Amra, r.a., kako za iftar učio ovu dovu:
“Allâhumme innî es'eluke birahmetikelletî vesi'at kulle šej'in en tagfire li.”
Značanje:
“Allahu, u ime Tvoje milosti, koja sve obuhvata, molim Te da mi oprostiš.” (Prenose Ibn Madže i Ibn Sunni.)
Da, brate! Treba znati vrijednost berićetnog vremena, sahata i minute u kojoj se primaju dove i iskoristiti priliku.
Knjiga: Dove i Njihovi Fadileti // Autor: Jusuf Tavasli
