Allah je odredio da se zadesim u jednoj džamiji na jacija-namazu u kojoj je najavljeno predavanje. Poslije namaza, ustade jedan šejh i ispripča priču, koju je njemu ispričao mladić kome se sve to desilo:
“Tako mi Allaha, osim Kojeg drugog božanstva nema, izašo sam iz Rijada, a ni na kraju pameti mi nije bilo da budem u pokornosti Allahu Jedinom, Hvaljenom i Uzvišom. Bio sam s nekoliko mladića, mojih prijatelja. Zauputili smo se autocestom od rijada prema Damamu. Prolazili smo pored putokaza, na kojem su moji prijatelji procitali `Damam 300 km`. Rekao sam im da sam ja vidio da piše `Džehennem 300 km`. Kad su to čuli, počeli su se smijati, misleći da je to bila moja dosjetka ili šala. Tada sam rekao: Tako mi Allaha Velikog, nisam vidio da piše ništa drugo osim `Džehennem 300 km`. Tada su me ostavili na miru, govoreći da sam lažov.
Narodni period protekao je u smijehu i zabavi, dok sam ja bojažljivo razmišljao o natpisu koji sam pročitao. Moji prijatelji rekoše da se približavamo drugoj tabli, na kojoj piše `Damam 200 km`. Kada sam i nju vidio pročitao sam `Džehennem 200 km` Kada sam im to rekao počeše da mi se smiju kao i prvi put. Rekoše mi da sam poludio. Tada rekoh: Tako mi Allaha osim Kojeg drugog božanstva nema, ja sam vidio da piše `Džehennem 200 km`. Ponovo se nasmijaše i rekoše: `Ti nas samo uznemiravaš`, te ja ušutih osjećajući se poniženo. sjedio sam i razmišljao, a njima je vrijeme prolazilo u smijehu i zabavi. Malo poslije rekoše: `Nije ostalo puno, Damam 100 km`.
Na to sam ja rekao: Tako mi Velikog Allaha, ja sam vidio da piše `Džehennem 100km`. Oni kazaše: `Dosta te je više, ti buncaš! Uznemiravas nas od početka putovanja`. Ja sam poviknuo : Stanite, želim da izađem i da se vratim u Rijad. `Poludio si`, rekoše. Stanite, ja se vraćam u Riad, tako mi Allaha, neću nastaviti put sa vama, ponovio sam, te oni stadoše, a ja izađoh iz automobila i pređoh na stranu puta koji vodi Rijadu. Zaustavljo sam automobile, ne bi li me ko povezao, ali mi neko vrjeme nije polazilo za rukom. No, u jednom trenutku, zaustavi se kamion i ja uđoh u njega. Vozač kamiona je samo šutio. Djelovao je tužno i nije izgovorio niti riječi. Nakon nekoliko minuta, rekoh mu: Allah ti pomogao, hajde da pričamo! Možda imaš nekih problema. Vozač reče: `Ne, tako mi Allaha, nego sam prošao malo prije pored jedne saobraćajne nesreće i, tako mi allaha, nisam vidio grozniji prizor u svome životu`. Upitah ga da li se radi o nekoj porodici, o majci i djeci, pa je toliko grozno. On mi odgovori: `Ne, to je grupa mladića u automobilu tom i tom`. Bio je to automobil mojih prijatelja. To me je jako pogodilo.
Upitao sam: Tako ti Allaha, je li to istina? `Allaha mi, rekao sam ono što sam vidio`, odgovori. Shvatio sam da je Allah uzeo duše mojih prijatelja nakon što sam ja izašao iz automobila. Hvala Allahu Koji je mene izbavio. Ne znam da li su oni otišli prema Džehennemu, kao što sam pročitao na putokazima, i to im ne želim, ali znam kako su bili nepokorni. Allahu moj, Tebi pripada svaka hvala. A tako mi Allaha, osim kojeg drugog božanstva nema, izašao sam iz Rijada, a ni na kraj pameti mi nije bilo da moram biti pokoran Allahu.”
Šejh je dodao na kraju: “Ovaj mladić sada je dobar čovjek, poznat pa valjanosti. Nakon ovog događaja, pokajao se Allahu.”
Pitam te, hoćeš li čekati da tvojih 4 ili 5 prijatelja odu u Džehennem, pa da tek onda shvatiš? Šta znaš, možda nećeš biti ti taj koji će se pokajati zbog smrti svog prijatelja, naprotiv, možda ćeš ti biti uzrok pokajanja svog prijatelja svojom smrću, jer si bio nepokoran i činio nered.
Knjiga : Izvucimo pouku // Autor : nepoznat ( izdavač: Medžlis Islamske zajednice Tešanj)
